Traskanje

Magnet za idiote

Pa evo i mene opet, da se malo požalim.

Ljudi kažu da dobre osobe budu nagrađene kad- tad u životu od strane drugih ljudi ili Boga. Ma da, kako da ne. Meni je muka da čekam to "kad-tad". U poslednjih par godina dešavaju mi se samo ružne stvari, a nada da će biti bolje polako se gasi.

Mislila sam ako već nemam sreće u drugim stvarima da ću bar imati u ljubavi, al malo sutra. Nikada se nisam obazirala na materijalnu stranu momaka. Mislila sam da ako je dečko dobar ostalo nije bitno, ali tih "dobrih" ili neme il se dobro kriju. Ne mogu da verujem da se za mene lepe samo neki idioti, sve gori od goreg. Na početku je sve super, fino, savršeno, a kad vide da ne mogu da dobiju šta sve žele postaju nemogući. Poslednji idiot s kojim sam bila nije bio ni konj a kamo li princ, već tele. Gledao me juče bukvalno ko tele i nije imao sta da kaže, samo se cinično smejao. On je mamina maza, za probleme ne zna, jer čim dođe neki nazovimo problem on hop pa pod maminu suknju. Jednostavno nesposobna osoba za život i ostalo. Kada zove telefonom priča razne gluposti i viče, a kad sam se suočila s njim nije umeo da bekne. Očito da drugovi moraju prvo napisati referat, koji bi on naučio ko pesmicu i izrecitovao meni. GLUPOST.

Nikada ne bih bacala sedam meseci veze tek tako, ali sada vala hoću. Ne mogu da verujem da mi je bilo potrebno toliko vremena da shvatim da se zabavljam sa detetom od dve godine, da mozak mu na tom nivou trenutno funkcioniše. Umislio je da ga varam, ja osoba koja iz stana izađe samo kad mora i kad drugarica preti ubistvom. Spremam ispite ko luda, jedva imam vremena i da spavam, a on me čovek napravi kurvom i još traži da se ja njemu izvinim. Ma važi. Mislim da bi mogao da dobije nagradu za najgluplju osobu na planeti.

Ne mogu više pisati, jer se nerviram. Idem sad malo da učim pa u švaleraciju, al ovog puta idem u pohod na devojke.