Povratak
Published on 08/12,2007
Evo prolazi još jedan dan, vratila sam se u svoj stan posle mesec dana. Trebalo bi da budem srećna jer sam jedva čekala da se vratim, ali nije tako. Već dva dana sam tužna, nedostaje mi kuća i sva ona buka u njoj. Sada mi je u stanu sve čudno, čak ne mogu ni kafu sama da popijem. Mrzim naviku a još više odviku. U kući su mi nekako svi smetali jer su stalno menjali moje planove, a sad kad sam sama vidim koliko je samoća bezveze. Nije mi jasno kako sam samo mogla od drugih da tražim da me razumeju, kad sama nisam sposobna da sebe razumem. Osećam da dugujem veliko izvinjenje tim ljudima.
I zbog čega čovek nikada nije zadovoljan postojećim stanjem? Zašto mu uvek nešto nedostaje i nikada nije zadovoljan?
08/12,2007, at 17:40
Visit anadyomene
Kao da sam ja pisala
08/12,2007, at 19:45
Visit Connor MacLeod
E, o tome ja razmisljam vec 33 godine i dosao sam do jednog od mogucih odgovora, ali verovatno najcesci: J***m li ga...
08/12,2007, at 21:03
Visit dmc
heh.. welcome to planet earth :))) Ovaj to je ono cuveno pitanje... strpi se par dana proci ce... mislim da je u tvom slucaju klasican primer navike ;> tako i ja .. jedva cekam da odu moji da imam praznu gajbu.. pa kad odu nedostaju mi... ali naviknes se posle nekog vremena i cepas ;)) ... Inace WELCOME back to blog.co.yu ;) ...
inace znas kako kazu.. to sam vec par puta ponavljao ali mi je mnogo dobra izreka (latinska0 .. dakle
"Nije srecan onaj covek koji ima sve sto zeli, vec onaj sto ne zeli sve sto nema" ...
08/12,2007, at 21:27
Visit goca
ako misliš da im duguješ izvinjenje, izvini se i odmah će ti biti lakše, pa će sve krenuti na bolje!
08/12,2007, at 22:33
Visit highlander
Nikada nećeš imati sve. Budi zadovoljna onim što imaš. :)
Dobrodošla nazad na blog.co.yu