Traskanje

Pre neki dan odem kod lekara, ne znam koji me đavo naterao ali znam da bi tužila onu ludu babu koja mi je kao uspostavila neku dijagnozu i naterala strah u kosti.(baš me zanima kolika je odšteta za nanešeni duševni bol)

Pre tri meseca sam imala neku operaciju, srećom otišla sam na vreme i sve se dobro završilo. Doktor mi je lepo sve objasnio i redao da bolest može da se javi za 5-6 godina ponovo, a i ne mora. Imala sam kontrolu pre mesec dana i sve je bilo OK. Prošli dan odem kod lude babe da bi mi ona rekla kako mi se bolest ponovo vratila i ja naravno odmah histerija. Kada mi se malo glava ohladila razmislila sam bolje o svemu i žao mi što sam majku uplašila, ali morala sam nekom da se izjadam. Bakuta kao iskusna doktorka a ustvari nema poredstavu o tome šta je izbrbljala. Prvo bolest treba da se javi, pa jedno šest meseci da se razvije da bi se to videlo i uklonilo. Ja se naravno oslanjam na teoriju a i u praksi nije viđen još uvek takav hiperaktivan slučaj razvijanja bolesti. Sve u svemu sutra idem kod svog čika doce i nadam se da će sve biti OK, a sa bakutom ne znam šta ću ako se ispostavi da je sve to izbrbljala sam zato što je ljubomorna na kolegu.

Zamislite samo da vam neko kaže: možda imate ovo ili ono ali pre će biti da vam operacija nije uspela. Bože mili ko da je gatara a ne doktor.

Evo za početak jedna obična priča što me nije bilo tako dugo.

U poslednje vreme sam bila jako neodgovorna pa su me stegli rokovi, jurim uslov na fakultetu (valjda ću ga stići), stalno sam u nekoj žurbi, stalno časovi, učenje... Evo sad opet kreće rok i trudim se da ostanem normalna i ne poludim od obaveza. Kada sam juče otvorila blog oduševila sam se, neke priče su mi ulepšale dan, nasmejala sam se do suza.

Obećavam da ću od sad češće biti u svetu bloga, naravno kad budem imala pauze u učenju ili tome slično.

Ooooooooo, pa ovo je super. Mene nema mesec dana i vidim neverovatno lepu promenu. Svaka čast kreatoru, blog izgleda fenomenalno. Pa, evo ja se vratila i kad budem imala malo više vremena pisaću...